Виртуелна тура
Виртуелна тура
Школски ТВ студио
Школски ТВ студио
Projekat “Be in a practical mode
Школски часопис
Школски часопис
Безбедност у саобраћају
Безбедност у саобраћају
Линкови
Линкови

Медијска писменост

НЕКОЛИКО РЕЧИ О РАДИОНИЦАМА МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ

Обуке на радионицама у области медијске писмености захтева од наставника да и сами постану информационо и медијски писмени. Првенствена усмереност нанаставникa је основна стратегија за постизање ефекта умножавања: од информационо писмених наставника, до њихових ученика, и најзад, до друштва у целини. Информационо и медијски писмени наставници ће бити способнији да подрже напоре ученика да науче како се учи, да уче самостално, и да практикују целоживотно учење. Образовањем ученика за информациону и медијску писменост,  наставници ће одговорити својим задацима, прво као заговорници обавештеног и разумног грађанства, и друго, на промену своје улоге едукатора, до које долазиз бог тога што се учење удаљава од усмерености на наставника и креће у правцу учења усмереног на оне који уче.

Како наставници постају све компетентнији и самопоузданији у производњи и коришћењу медија и информација за потребе наставе, све више ће ићи ка томе да постану предводници у промоцији информационе и медијске писмености у саставу наставних програма.

Медијска производња и коришћење медијских производа у редовној настави треба да побољшају педагошки поступак који је усмерен на ученика и који подстиче самостално ученичко истраживање и промишљање. Учење кроз праксу је важан вид стицања знања у 21. веку. Медијска производња директно омогућава ученицима да се упусте у учење кроз праксу тако што ће као учесници неке медијске сцене израђивати текстове и сликовне представе.  Ако је намера да ученици развију компетенције за партиципативно учење, наставници морају имати активну улогу у овом процесу.

Члан 19 Универзалне декларације о људским правима наводи да ‘Свако има право на слободу мишљења и изражавања; ово право значи и слободу да се неометано формира мишљења, и да се информације и идеје траже, примају и саопштавају кроз разне медије и без обзира на границе.’ Информациона и медијска писменост даје грађанима компетенције које су им неопходне да би потраживали и уживали све добробити овог основног људског права. Његово остваривање је потврђено Гринвалдском декларацијом из 1982, која признаје потребу да политички и образовни системи унапређују код грађана критичко разумевање ‘феномена комуникације’ и да подстичу њихово учествовање у медијима (новим и старим). Даљи допринос је дала Александријска декларација из 2005, која информациону и медијску писменост поставља у основе целоживотног учења. У њој се истиче како ИМП ‘даје моћ људима у свим животним условима да ефикасно траже, процењују, користе и креирају информације да би остварили своје личне, друштвене, професионалне и образовне циљеве. То је основно људско право у дигиталном свету и оно повећава друштвену инклузију свих народа.’

Медији и други добављачи информација, као што су библиотеке, архиви и Интернет, опште су прихваћени као главна средства за помоћ грађанима да одлучују на основу информација. Они су и средства уз која друштва уче о себи самима, негују јавни дискурс, и граде осећај друштвеног заједништва. Медијски и информациони канали пресудно утичу на целоживотно учење, па су због тога грађанима потребна основна знања о функцијама медија и других снабдевача информацијама и о начинима приступа до њих. Сврха информационе и медијске писмености јесте да то знање пренесе корисницима.

С једне стране, Информациона писменост наглашава важност приступа информацијама, њихово вредновање и етично коришћење. Медијска писменост, с друге стране, нагласак ставља на способност да се спознају функције медија, да се процени како се те функције испуњавају и да се изгради разуман однос према медијима с циљем самоизражавања. Програм обуке обухвата оба концепта. Раз недефиниције или концепције образовања у области информационе и медијске писмености баве се компетенцијама код којих је нагласак на развијању вештина испитивања и способности да се изгради смислен однос са медијским и информационим каналима, без обзира на облик и технологију коју користе. Широм света, многе организације користе израз медијско образовање (МЕ – media educaton), и он се понекад усваја као заједнички израз за информациону писменост и медијску писменост. УНЕСКО користи израз ИМП са жељом да усклади различита схватања, узимајући у обзир платформе за испоруку које се сливају у једну.

Очигледно је да постојевезе између ових концепција.Суштина је да ће наставници, како буду стицали више знања о области ИМП, наилазити на ове термине и требало би да им бар буду познати. Многи од њих су и даље предмет живе расправе и различито се користе, зависно од професионалног контекста или културне праксе различитих друштвених заједница које их употребљавају.

Намена овог модела обуке Медијске писмености јесте да системима образовања наставника у Србији пружи оквир за израду програма који ће производити информационо и медијски писмене наставнике. УНЕСКО такође предвиђа да ће они који се баве образовањем прикључити колективном процесу обликовања и обогаћивања овог Програма обуке медијске писмености, као живог документа. Због тога се Програм обуке ограничава само на основне потребне компетенције и вештине које се могу лагано уклопити у постојеће образовање наставника, без превеликог оптерећивања (већ преоптерећених наставника средњих школа обимним школским градивом).

Како наставници буду постајали свекомпетентнији и самопоузданији у производњи и коришћењу медија и информација за потребе наставе, све више ће постајати предводници у промоцији информационе и медијске писмености у саставу наставних програма.

Медијска производња и коришћење производа треба да побољшају педагошки поступак који је усмерен на ученика и који подстиче самостално ученичко истраживање и промишљање. Учење кроз праксу је важан вид стицања знања у 21.веку. Медијска производња директно омогућава ученицима да се упусте у учење кроз праксу тако што ће као учесници неке медијске сцене израђивати текстове и сликовне представе. Ако је намера да ученици развију компетенције за партиципативно учење, наставници морају имати активну улогу у овом процесу.

Прва радионица за фотографију

На следећим линковима можете погледати материјал са прве радионице за фотографију

Основе фотографије

Photographic Compresition